Ideja o Ironman-u

Ideja da uradim Ironman je nastala jedne hladne Novembarske večeri 2008. godine. Već su mi bile dosadile amaterske biciklističke trke, pošto su bile suviše krate (najčešće od 5 do 30 km), dok su profesionalne biciklističke trke dosta udaljene, a da bi se otišlo na jednu takvu trku, potrebno je imati ekipu (biciklizam je ipak timski sport), a to je veliki problem pošto u našoj zemlji ima jako malo biciklista. Polumaratoni i maratoni su ipak malo jednostavniji za uraditi, oprema je dosta jeftinija, ali trčanje nije tako lepo kao biciklizam (ovde je stvar ukusa). Triatloni su mi previše kratki (nikad nisam ni jedan uradio), a i više mi prija dugotrajna fizička aktivnost, od kratkog sprinta.

To su sve razlozi zašto sam se odlučio za Ironman.


Priprema za Ironman

Ovako je izgledala priprema za Ironman:

- Trčanje: Sezonu trčanja sam počeo 1. Novembra i do kraja Marta sam trčao 5 puta dnevno, a posle toga sam smanjivao broj nedeljnih treninga, prvo na 4, a posle na 3, dok sam povećavao dužinu treninga. Za ovo vreme sam pretrčao oko 1500 km. Najveći deo treninga radio sam na Novosadskom Kej-u, a podloga je bila trava tj zemlja. U toku ove sezone sam istrčao 3 polumaratona i jedan maraton kao pripremu za Ironman.

- Biciklizam: Biciklističku sezonu počeo sam 1. Januara. U početku sam trenirao bez nekog plana i to u danima kad nisam trčao. Najveći deo ovih treninga je rađen na trenažeru, pošto je zima dugo trajala i bilo je dosta snega. Kasnije sam povećavao broj i dužinu nedeljnih treninga, tako da sam imao 1 ili 2 nedeljna multi treninga (biciklizam + trčanje). Usput sam vozio i dve trke Lige Srbije. Sve ukupno (trenažer + drum) sam napravio oko 8000 km do Ironman-a.

- Plivanje: Plivanje skoro i da nisam trenirao. Oko 5 treninga ovog leta na 50m bazenu u Banji Junaković i to je to. Najduže što sam plivao je bilo svega 2 km, a sve ukupno manje od 10 km. Prošle godine sam još manje plivao, a pre toga 6 godina nisam ušao u vodu. Sve u svemu, super sam plivao ako uzmemo u obzir treninge.


Problemi pred polazak

10 dana pred polazak sve je izgledalo u najboljem redu, a onda su počeli problemi. U roku od 2 dana ostao sam bez prevoza na trku, iako je pre toga bilo čak 4-5 mogućnosti. Bilo je veoma teško naći novi prevoz, tj naći osobu koja ima novi pasoš, zeleni karton za auto, slobodna je petkom (radni dan) i ono najvažnije želi da ide na tako nešto. Sve se ovo dorazilo na mene, tako da sam poslednjih nedelju dana spavao svega par sati dnevno i umesto da se opustim pred trku i mislim na neke važnije stvari, jurio sam na sve strane da nađem prevoz.
Prevoz je pronađen 24h pred polazak, tako da sam ipak uspeo da odem na trku.


Put, smeštaj i psihička priprema za trku

Nagyatad je udaljen od Sombora oko 200km, tj. 3-4 sata kolima u zavisnosti od gužve i čekanja na granici tako da put ne predstavlja veliko opterećenje. Jedino je problem što se ide kroz Hrvatsku, pa su čekanja na prelazima malo veća, a i ne postoji direktna autobuska ili vozna linija, nego se mora presedati barem 3-4 puta što je veliki problem ako se nosi dosta stvari i još pored toga bicikli. To je ujedno i razlog zašto nisam mogao da idem vozom ili autobusom.

Obezbeđen smeštaj nismo imali, ali zato postoji kamp u kojem se može raširiti šator i prenoćiti. Kad smo pokupili paket i startni broj čisto radi reda smo pitali portira da li negde ima privatni smeštaj i on nas je odmah uputio na jednu fenomenalnu lokaciju. Fenomenalna je bila iz dva razloga:
- Prenoćište za 4 osobe je koštalo svega 4000 forinti (oko 15 EUR), dok mesto u kampu košta 100 EUR za tri noćenja.
- Kuća je bila udaljena svega 200-300 metara od cilja i okrepnih stanica, a dodatna prednost je ta, da se tom ulicom i trčalo.



Kako prethodnih dana nisam imao vremena da se psihički pripremim za trku (zbog problema oko prevoza) i da isplaniram strategiju samog takmičenja kao i startegiju uzimanja hrane i vode u toku trke, sve sam to morao tu noć da obavim, tako da sam imao svega 2-3 sata nekog tankog sna.


Početak trke

Zvaničan start trke je bio u 7:00:00. Međutim start trke je na jezeru koje je udaljeno oko 40 km od Nagyatad-a tj. mesta cilja. Za takmičare je bio obezbeđen autobus, a za biciklove kamion koji su polazili u 4:30 ujutru. Ovo je značilo da moram ustati u 3h ujutru kako bi na vreme jeo i dao insulin. Uzeo sam 5 jedinica Rapida. Jedan sendvič sam pojeo odmah, a ostale sam poneo na mesto starta. Sendviče sam napravio još kući u Somboru, kako ne bi gubio vreme na to.

U 5:30 smo stigli na mesto starta, gde smo predali biciklove i opremu. Posle predaje opreme pojeo sam i drugi sendvič. Noć pre toga je padala kiša tako da je ujutru bilo hladno i vidljivost je zbog magle bila veoma mala, svega 40-50 metara. Pola sata pre starta glikemija je bila 9.9 mmol/L.



U 7 h smo krenuli sa plivanjem. Temperatura vode je bila oko 25-26 stepeni tj veoma prijatna u odnosu na spoljašnju temperaturu. Jedini problem plivanja je bio što se nije ništa videlo pa smo često išli u cik-cak jer nismo uspeli da pogodimo pravac kretanja. Za svaki slučaj sam poneo sa sobom jedan gel i dve čokoladice ako se desi hipoglikemija. Zbog toga sam plivao u šorcu koji ima džepove na zakopčavanje. Mnogima je to izgledalo smešno, ali sam samo ja znao zašto ga nosim.



Svo vreme sam plivao prsno, tj. neki moj izmišljeni stil koji liči na prsno, ali sam čak uspeo da obiđem neke takmičare koji su plivali kraul. Bio sam ubeđen da ću iz vode izaći među poslednjih 5, ali je ipak iza mene bilo preko 100 takmičara. Na samom startu je bilo oko 420 takmičara.


Prva tranzicija

Tranzicija je prelazak sa jedne na drugu disciplinu (npr: sa plivanja na biciklizam). Ovde sam potrošio dosta vremena (preko 12 min). Za razliku od ostalih ja sam morao da izmerim šećer, uzmem insulin i jedem. Ovde je glikemija bila 8.5 mmol/L. Uzeo sam 5 jedinica Rapida i 10 jedinica Levemira. Sendvič sam pojeo u prvim kilometrima bicikla.


Biciklizam

Staza se sastojala iz jednog dela od 75 km i tri kruga po 35 km. Na prvom delu okrepne stanice su se nalazile na svakih 25 km, dok su u krugovima bile po 3 okrepne stanice. Na njima se nalazila: voda, 4-5% speed napitak, 1/3 energetske table i komad banane. Dodavanje od strane pomoćnika je bilo moguće tek posle 110-tog kilometra, tako da sam sa sobom nosio nekoliko sendviča, tri flaše sa vodom, 4 čokoladice, aparat za merenje šećera i insulin. Bolje rečeno bio sam pretrpan. Nisam smeo da se oslanjam na gelove i energetske table jer nisam znao kakav će uticaj imati na glikemiju.



Glikemiju sam merio još na 75.km (5.9) i na 110.km (4.7). Na biciklu sam pojeo tri sendviča u razmaku od 1.5 sata, a između sam jeo čokoladice (kidy žitarica), energetske table i banane na okrepnim stanicama. Prvih 75 km sam pio samo vodu, a kasnije sam uzimao i speed napitak. Tečnost sam uzimao na svakih 4-5 minuta po nekoliko gutljaja.

Na žalost u poslednjem krugu sam naišao na ogromnu količinu stakla (bilo je po celoj širini puta) tako da sam probušio gumu. Probao sam da odvozim do kraja bez menjanja gume, jer je guma polako ispuštala ali sam uspeo da stignem samo do okretnice na pola kruga. Pošto je guma bila nova, teško se skidala a još teže montrirala, tako da sam tu izgubio oko 15-tak minuta.


Druga tranzicija

Glikemija posle biciklizma je bila 6.1 mmol/L. Uzeo sam JEDNU jedinicu Rapida i sendvič sa eurokremom. Ko je hteo mogao je da se istušila ili da ode na masažu. Ja sam se samo osvežio vodom i krenuo na lagano trčanje sa sendvičom u ustima.


Trčanje

Prvu trećinu tj. 4 kruga pretrčao sam veoma lako. Na kraju ovog dela glikemija je bila 4.4 mmol/L. Ovde sam uzeo još jedan sendvič sa eurokremom i nastavio dalje.



Polse ovoga su počeli bolovi u nogama. Snage sam imao ali nisam navikao na 'tvrd' beton. Najveći deo svojih treninga trčim po travi ili nekoj mekšoj podlozi, tako da uvek imam problema kad treba da se trči na nekoj tvrđoj podlozi. 5. i 6. krug sam malo hodao malo trčao, a posle toga se smanjio broj trkača jer su neki već završili tako da sam mogao trčati pored puta po šljunku, a na nekim mestima je bilo i malo trave. Kako su krugovi odmicali sve više vremena sam brzo hodao, a sve manje trčao. Na drugoj trećini staze (posle 8 krugova) glikemija je bila 4.4 mmol/L. Ovde sam takođe uzeo još jedan sendvič i nastavio dalje. Polako se smrkavalo tako da je bilo mnogo lakše i prijatnije za trčanje. Poslednja 4 kruga sam toliko usavršio brzo hodanje, da sam prestizao mnoge trkače koji su trčali. Čak sam neke krugove uspeo da uradim za kraće vreme nego kad sam ih trčao. Na veliko iznenađenje publike i moje podrške poslednjih 500 metara sam sprintao i prešao ih za skoro 2 minuta.

Kraj

Na kraju sam se osećao super, kao da nisam uradio Ironman. Verovatno je razlog toga što na trčanju nisam išao punom snagom i što sam dosta pešačio tj. brzo hodao. Moraću više da poradim na trčanju po tvrdim podlogama kao što je asfalt.



Nekih pola sata posle završetka trke počeo sam da razmišljam šta sledeće uraditi pošto je ovo suviše lako za mene. Moram sebi postaviti novi cilj pošto je ovaj ostvaren.