Iako je bilo u planu da ove godine trcim Novosadski polumaraton, 3 nedelje pre trke sam shvatio da ga necu trcati zbog drugih obaveza koje su se poklapale sa drugom trkom. Zbog toga sam izvrsio korekcije u programu treniranja. Na zalost (pre bi rekao na srecu), manje od dva dana(36 sati) pre trke sam saznao da mi se ispit ne poklapa sa terminom trke tako da sam slobodan za trcanje. Medjutim ... poslednje 3 nedelje, sam bas forsirao sa treninzima (biciklizam i trcanje) racunajuci da necu trcati, tako da sam bio dosta umoran.



U planu je bilo da trcim barem 10 km/h (vreme oko 2:06:30), eventualno da probam 2:05 ili cak 2:04. Ovo su dosta losa vremena za maratonce, ali ja nisam maratonac nego biciklista. Trka je krenula ...

Na pocetku sam krenuo jako sporo mozda i ispod 9 km/h (biciklisti mere brzinu u "km/h", a maratonci najcesce u "min/km"), tako da me je vecina maratonaca obisla. To je trajalo do 3. kilometra. Posle toga sam polako ubrzavao trazeci odgovarajuci ritam. Negde na pola trke sustigao sam Veru i Lakija (oboje su iz Rume) i sa njima trcao do samog kraja trke. Nihov tempo kao i opusteno drusto mi je potpuno odgovaralo.

U cilj sam usao sa potpuno neocekivanim vremenom 1:57:50, sto je trenutno moj licni rekord. Stari rekor sam oborio za skoro 15 minuta (14 minuta i 45 sekundi)

Glikemija na pocetku trke oko 16 - planirao sam da krenem sam secerom neto preko 10, medjutim ... nervoza, adrenalin, trema cine svoje. Na maratonu sam pojeo jednu cokoladicu i popio oko litru vode. Sve u svemu super je proslo. I pored jakog vetra zavrsio sam trku sa osecajem da mogu jos jace da trcim.

Sledece nedelje je biciklisticka trka lige srbije u Kovilju. I ovde je veliko pitanje da li cu je voziti, posto mi je bicikli u neispravnom stanju. Samo ne bi voleo da i to saznam dan ili dva pred trku ...