U Subotu 16.5. održan je 31. po redu Somborski maraton. Iako se zove maraton, u pitanju je trka na 21.1 km, tj. polumaraton. Kao i do sada, dan pre trke sam napravio lakši biciklistički trening od stotinak kilometara (Novi Sad -> Sombor). Mada sam imao u planu da dođem dva dana ranije, ipak to nisam uspeo zbog jakog nevremena i čuvenog "Tornada".

U planu je bilo da ovu trku uradim kao jači trening, bez "jurenja" nekog rezultata. Tako sam i krenuo, lagano, među poslednjim trkačima. Vreme mi uopšte nije bilo bitno (nisam čak ni sat nosio). Na svakih 5 kilometara (5., 10. i 15. km) sam uzimao po jednu čokoladicu, a na 20. km pola čokoladice. To se pokazalo kao idealno rešenje u regulisanju šećera na ovakvim trkama.



Do 11. kilometra išao sam sa jednim somborcem, kojem je inače ovo bila prva trka. Tu sam osetio da imam viška snage i da bi mogao malo ubrzati, baš da ne uđem među poslednjima. Tako je i bilo. Pružio sam korak i počeo obilaziti trkače. Neki su probali da me prate, ali to im je uspevalo samo nekoliko stotina metara i onda bi skroz pukli. Kako sam se približavao cilju, trčao sam sve brže. Na kraju sam uspeo da uđem u cilj sa vremenom 1:53:29 i tako popravio svoj lični rekord za 4 minuta i 21 sekundu.

Posle trke mi je ostalo još dosta snage, tako da sam trčao do kuće i zamalo da stignem pre "ćaleta" koji je išao bicikom.