U nedelju 4. Aprila odrzana je prva drumska trka "Lige Srbije" pod nazivom "Velika nagrada Novog Sada" Start i cilj su bili u Kovilju, a vozilo se tri kruga po 32 km, ukupno 96 km.




Moje ucesce je bilo pod velikim znakom pitanja. Par dana pred trku, desio mi se kvar na biciklu. Na jednom kratkom brdskom usponu, proklizala mi je zadnja "kaseta" (zupcanici). Zasto nisam promenio kasetu? Pa jednostavno, sa novom kasetom mora da se stavi i novi lanac. Ako se stavi novi lanac, on mora da se "razradi" par stotina kilometara, a ja za to nisam imao vremena. Veoma vazno pravilo u biciklizmu: trka se nikad ne vozi sa novim delovima, koji nisu testirani, kao sto se maraton nika ne trci u novim patikama.


Kad ja nesto naumim, uvek gledam da to i ostvarim, ma kako to izgledalo nemoguce. Uzeo sam tocak sa "obicnog gradskog bicikla" koji ima brzine. Zamenio sam spoljasnju gumu, umesto gume od 37mm, stavio sam gumu od 32mm (uza guma ne moze da se montira na tu felnu) Na zalost u pitanju je bila guma za ciklo kros sa malim kramponima. Takodje sam i lanac prebacio sa istog bicikla. I bio sam spreman za trku...

Insulin (NovoRapid) sam uzeo 4 sata pre starta. Ideja je bila da trku vozim bez dejstva insulina, tj samo pod malim destvom bazalnog insulina (Levemir). 40 minuta pre starta trke glikemija je iznosila 5.3 mmol/l. Tada sam pojeo jednu cokoladicu i popio malo soka.



Trka je krenula zestokim tempom. Od starta je brzina isla preko 50 km/h. To mi je bio veliki problem, jer sa gumom od ciklo krosa, sa kramponima, naduvanom svega na 2 Bar-a nisam imao sanse da drzim taj tempo dugo vremena. Poredjenja radi, uzane gume od 20-23mm se duvaju od 8-10 Bar-a. Posle svega nekoliko kilometara "otpao" sam od grupe. Znao sam, dalje me ceka pakao. Sad moram "solo" da vozim preostalih 90 km. Na srecu usput sam "kupio" preostale "otpale" vozace, formilali smo grupicu od 5-6 biciklista i tako vozili do kraja trke. I pored toga ja sam proveo na celu grupe bar 70-80% vremena trke, posto su preostali biciklisti bili znatno slabiji od mene.



Posle vise od 2,5 sata voznje, prosli smo kroz cilj. Za vreme trke sam popio oko 1 litre tecnosti i nisam nista jeo. Posle trke glikemija je iznosila 5.4 mmol/l. Ova strategija "bez insulina" se pokazala veoma uspesnom, pa cu verovatno i na sledecoj bicilistickoj trci da primenujem istu ili slicnu taktiku.




Sledeci vikend je odmor, a posle toga je na redu BG polumaraton.